Možda bi bilo lakše mojoj mami,dok sam odrastala, da je tada postojala skala preosetljivosti ili test visokesenzitivnosti. Možda bi meni bilo lakše u toku puberteta, adolescencije, zaljubljivanja, prijateljstava, devojčenja, samostalnog života, samoće, odabira profesije, izlazaka na ispite….znala bih da kažem da sam visokosenzitivna osoba. Sada znam da jesam. I znam da sam posebna.

Probaću da vam dočaram posebnost visokosenzitivne dece i osoba, kroz ovaj, najličniji tekst do sada.  Zvezdicama su obeleženi delovi teksta koji su moje iskustvo.

Postoje deca koja duže koriste pelene, flašice i dude, imaju dužu adaptaciju na vrtić, izbirljiva su na hranu, imaju problem sa budnost/san kontinuitetom, često pate od alergija ili ekcema, ne vole rođendane, priredbe, fizičko, takmičenja, se ne osećaju prijatno u većoj grupi dece, reaguju intenzivno, često plaču, ALI i primećuju više detalja, zastanu i posmatraju, su veoma empatična, intuitivna, savesna, kreativna, objektivna i pažljiva, veoma brzo obrađuju informacije, osećaju intenzivnije i registruju više, su zabavna, izrazito maštovita, okrenuta umetnosti i muzici, brinu zbog drugih ljudi, učtiva su, ljubazna i uviđavna.

Postoje deca koja su visokosenzitivna. Visokosenzitivna deca odrastu u visokosenzitivne odrasle osobe.

Zvuči kao dijagnoza, ali je….

Biološka karakteristika ( najčešće nasledna ), koja nije stanje i ne zahteva medicinski tretman.

Elejn Aron je psihoterapeut, istraživački psiholog, univerzitetski profesor i vodeći svetski autoritet za probleme visoke osetljivosti kao crte karaktera. Elejn je visokosenzitivna osoba, koja u svojoj knjizi „Ranjivost – prevazilaženje emocionalne preosetljivosti“, opisuje glavne karakteristike visokosenzitibnih osoba, putem akronima DOES ( Depth of processing, Overstimulation, Emotional reactivity, Sensing the subtle ). Svako visokosenzitivno dete, odnosno osoba, se razlikuje jedno od drugog, ali je definitivno da su ove četiri karakteristike zajedničke i prepoznaćete ih kod svakog visokosenzitivnog deteta. 

DUBINA PROCESUIRANJA

Visokosenzitivna deca ( osobe ) jednostavno sve procesuiraju više, povezujući i poredeći ono što zapažaju sa svojim prošlim iskustvima u sličnim stvarima. Svesno ili ne. Istraživanja su pokazala da veoma senzitivne osobe više koriste delove mozga povezane sa „dubljim“ procesuiranjem informacija, i to pogotovu u obavljanju zadataka koji uključuju zapažanje suptilnosti. Veća je moždana aktivacija u području koje se naziva insula, a to je deo mozga koji u svakom trenutku integriše znanje o unutrašnjim stanjima i emocijama, položaju tela i spoljašnjim dešavanjima. Visokosenzitivna deca imaju nepogrešivu, istančanu intuiciju i mnogo su svesnija onoga što se dešava U njima i IZVAN njih. To ne znači da su vid, sluh ili neko drugo čulo oštriji kod ove dece ( mnoge visokosenzitivne osobe nose naočare ). Razlika se stvara negde u samom mozgu, u brižljivom procesuiranju informacija. VSD i osobe o svemu više razmišljaju, a uz dublje procesuiranje suptilnih detalja dovodi do toga da se više razmatra i prošlost i budućnost. Dobra strana je da VSD odrastu u savesnije, opreznije i mudrije ljude od ostalih 

U praksi to znači da VSD „odaje“ i postavljanje brojnih pitanja još u najranijem uzrastu, i to uglavnom pitanja koja determinišemo kao „starmala“, ozbiljna, iznenađujuće teme, pitanja kojima nema kraja, pitanja „šta ako…“. VSD koje odraste u visokosenzitivnu osobu, zadržava ovu karakteristiku plutajućeg mnoštva pitanja u glavi, dubljeg procesuiranja, svesnosti velikog broja mogućnosti ( *iako sam žensko, ulazak u velike tržne centre, prodavnice garderobe i „šoping“ biranja, čine da se osećam nelagodno, fizički neprijatno, kada razmišljam šta bih odabrala, često me istog momenta zaboli glava i postanem kivna na celu manipulativnu potrošačku kapitalističku svitu , hahaha  , ali zaista * ), analitičkog samoposmatranja i posmatranja drugih ljudi. Pitanja koja će vas dočekati od strane VSD, mogu vas iznenaditi ,pa čak i u ranom uzrastu, svojom „težinom“ i ozbiljnošću. To je upravo zbog tzv.“DISBALANSA SENZITIVACA“ – visokog nivoa kognitivne razvijenosti i saznajnih kapaciteta i socio-emotivno nezrela. Mnoga VSD su izrazito inteligentna, čak i darovita. Ono na čemu treba sa njima raditi i gde je potrebna dodatna podrška, jeste socio-emotivan razvoj u detinsjstvu, pubertetu, pa i u odraslom dobu. Neretko je da VSD koja nisu imala potrebnu odgovarajuću podršku tokom odrastanja, pribegnu opijatima i mentalnim poteškoćama. VSD se veoma teško odlučuju kada im se prepusti da to sami urade. Stimulativno je ponuditi detetu alternativni izbor između dve stvari/mogućnosti ( ili – ili ) i na taj način mu olakšati izbor, a u ranom uzrastu i neposredno uticati na taj izbor, bez kritikovanja i direktne sugestije. * o svom iskustvu u ovom delu bih mogla danima pisati..mogli bi i meni bliski ljudi, takođe. Npr.moja mama koja želi da mi sašije haljinu i pita me:“Kako želiš da haljina izgleda“?…posle brojnih situacija, vremenom je pitanje preformulisano i ono danas zvuči:“Da li želiš da je kratka ili dugačka?“  Ili kada smo on i ja na putu,odmoru…Situacija: gladna sam ( na deo o „malim namćorima kada su VSD gladna, naići će te u tekstu, kao i na to koliko je hrana važna visokosenzitivnim osobama ). Gladna sam, ne znam šta želim da jedem, preplavljena sam ogromnim brojem mogućnosti i izbora, neprijatno se osećam zbog gladi i momenta odlučivanja, do mene stižu na sve to i pitanja:“A šta želiš da jedeš?“, „Hoćeš da prvo prošetamo, idemo nazad u hotel, kupimo, idemo u restoran ili kafić?“, „Da li si puno, malo ili onako srednje gladna?“….Uvek, ali uvek se ovo završi mojim burnim emocionalnim reagovanjem, plakanjem, nelagodom i brojnim, brojnim pitanjima u glavi na osnovu jednostavnog osećaja gladi. Verujte. Zamisliti je teško. Reagovati takođe. Kao roditelj VSD, proaktivan je uspešniji od reaktivnog. Dakle, uz sebe pri svakom udaljavanju od kuće imati uvek nešto hrane ( i to jednu, najviše dve vrste hrane ), pa makar me svi gledali kao „onu koja uvek nosi kese i torbe i torbice u rukama“, naučila sam da budem proaktivna, a ne reaktivna *

PRESTIMULISANOST, „PREPLAVLJENOST“

VSD lako doživljavaju stres zog prevelike stimulacije ( uključujući i društvenu stimulaciju ) ili kao odrasle osobe izbegavaju intenzivne situacije više nego drugi. Važno je da naučimo da prepoznajemo razliku između preplavljenosti stimulansima kod VSD i poteškoće senzornog procesuiranja, odnosno, senzorne integracije kod dece koja jesu VS i one koja to nisu. Sva čula kod VSD su uvek podešena na maksimum i veoma lako može da dođe do preplavljivanja,dok su temper tantrumi kod ove dece veoma česti NAKON povratka kući iz vrtića, škole, sa rođendana isl.dešavanja.Ostajanje u produženom boravku nakon nekoliko sati u školi i poludnevno izlaganje intenzivnim stimulacijama, dovode VSD u stanje preplavljenosti, koje rezultira izazovnim reakcijama i ponašanjima. Čvrst zagrljaj, obezbeđivanje sigurnosne zone, uklanjanje spoljnih stimulansa ili puštanje deteta da se smiri u polu zamračenoj prostoriji je uz TIH,SMIREN I UTEŠAN pristup najidealnije rešenje, ukoliko ste roditelj VSD. Kada se radi o nekontrolisanom plaču nakon povratka kući iz pomenutih situacija, nekada tišina i tama postepeno smire preveliku stimulisanost i ukažu da je razlog plača upravo to. Nekada je dovoljan i jednostavno pasivan odmor više puta u toku dana. Ne terajte dete da zaspi, ako ne može. Izrazito senzitivne osobe znaju kako izgleda „biti previše umoran da bi se zaspalo“. Visokosenzitivne odrasle osobe se nalaze pred izazovom burnog emocionalnog reagovanja, nakon što budu izložene prestimulisanim situacijama, dok se nivo stresa penje u njihovom organizmu.

VSD deca ne snalaze se u radu i učenju pod pritiskom. Rečenica : „Još 5 minuta do kraja kontrolnog zadatka“, čini da u njihovim glavicama startuje odbrojavanje, neusredsređenost na zadatak, prestimulisanje spoljašnjim uslovima i na kraju preplavljivanje pritiskom..Nisu sva deca za grupne sportove, školska takmičenja, takmičenja u igrama na rođendanima, ma koliko bila uspešna u tome…VSD vole individualne sportove, ne izlaganje takmičenju, upoređivanju ni posmatranju dok nešto rade. I to je u redu, zar ne?  *Najtužnija i najgora sećanja iz školskih dana su mi vreme školskog krosa i takmičenja, nadmetanja bilo koje vrste, bilo kad i u bilo kom momentu. I danas je tako. Ne volim velike grupe ljudi, ne volim javne nastupe, ne volim kada me neko u društvu pita nešto, pa svi zaćute da čuju odgovor, svaaaakiiii put pri ulasku u gradski autobus mi je neprijatno, ne idem u kućne posete kod ljudi koje ne poznajem dobro, ne ocenjujte me, ne testirajte, ne kudite, ne hvalite, ne pominjite nikad, apsolutno nikad ako niste nasamo sa mnom. U najmanju ruku će te mi doneti ne prospavanu noć, pitanja nezaustavljivog intenziteta, crvenilo, bol u stomaku i još veće izbegavanje na bilo koji način svake slične sledeće situacije *

Ovo stanje preplavljenosti možemo očekivati i u situacijama kada je dete gladno ( ha, rekoh vam  ), žedno ili umorno. Posebno gladno…Postaće „mali namćor“ kada oseti glad, a vraćajući se na prethodni deo o dubokom procesuiranju, uviđamo da tada VSD ne pitamo:“Šta želiš da jedeš?“, nego ponudimo „ili-ili“ izbor i olakšamo procesuiranje i izbegnemo preplavljenost, kao i burnu emocionalnu reakciju.

Važno je da znamo da stimulacija nije uvek nešto što dolazi spolja. Ona može da dođe i iz našeg tela ili kao sećanja, fantazije, misli i planovi.

Kod visokosenzitivnih osoba, čak i umerena i poznata stimulacija, kao što je dan proveden na poslu, može da dovede do toga da im je uveče potrebna tišina. U tom trenutku, samo još jedna „mala“ stimulacija može da prelije čašu i izazove preplavljenost, burnu emocionalnu reakciju i izazovnu situaciju. I vrlo često, emocije koje se emituju tom prilikom, nisu ljutnja i bes, nego tuga, patnja, nesigurnost…

U NAJVEĆOJ MERI, RODITELJI SU TI OD KOJIH ĆE ZAVISITI HOĆE LI VISOKA SENZITIVNOST NJIHOVOG DETETA BITI PREDNOST ILI IZVOR ANKSIOZNOSTI! 

EMOCIONALNA REAKTIVNOST

VSD imaju snažnije emocionalne reakcije od ostale dece, i iz tog razloga su i izazovnija za uspostavljanje discipline, vaspitanja i saživota, kada odrastu u visokosenzitivne osobe. Ali, takođe….E označava i empatiju – naime, VSD i osobe nemaju ideju o tome kako se neko drugi oseća. Oni se zaista osećaju kao taj neko drugi do izvesne mere. Za ovo su zaslužna „neuronska ogledala“ ( ogledalski neuroni ) koja nam pomažu da učimo kroz imitaciju, kao i da uvidimo namere drugih ljudi i to kako se oni osećaju. Ovi neuroni su posebno aktivni kod VSD, i dok ova deca posmatraju neku osobu ( dovoljno je ponekad i samo fotografiju emocionalne reakcije ), ova grupa neurona reaguje na isti način kao i kod osobe koja je posmatrana.

VSD će često zaplakati zbog tužnih priča, pesme koja tužno zvuči, nepravde nad njima ili nekim drugim, gledanjem crtanih filmova i filmova u kojima ginu životinje, neko ostaje sam, zbog drugara iz razreda čiji su roditelji razvedeni, a POSEBNO zbog mame kada je tužna, bolesna ili neraspoložena. *kada sam bila mala, gledajući filmove „kaubojce“, plakala sam svaki put kada su konji padali ili „ginuli“ , kao i na muzičku temu serije „Srećni ljudi“, koja i dan-danas tako deluje na mene…ne volim uspomene. Verovatno zvuči teško razumljivo. Ali, sve uspomene dovoljno vredne da ipak jesu deo mene, čine da se osećam tužno ( ako su tužne uspomene ) danas jednako kao i tada nekada, a one lepše da se opet osećam čudno, jer su prošle, jer se ne mogu vratiti, jer je se neke stvari dese samo jednom. Naučila sam da se sećam i prisećam samo kada sam sama u polu tamnoj prostoriji. Nikako sa nekim drugim zajedno. Naučila sam i da je dovoljan jedan stimulans sećanja – ili misao, ili pesma, ili miris, ili fotografija. Nikako i nikada sve to zajedno.*

Iz istog razloga ( „neuronska ogledala“ ), VSD ne uče metodom „pokušaj – pogreška“, nego posmatranjem. VSD se neće osećati dobro ukoliko ga teramo da pokuša nešto, pa makar i ne uspeo i ovaj deo je veoma važan da shvatimo i zapamtimo svi koji radimo sa decom, vaspitavamo ih, volimo i negujemo. Osnovni moto visokosenzitivnih osoba je „URADI IZ PRVE I URADI KAKO TREBA“. Prepoznavanjem ovakvog deteta, mi prepoznajemo da je u redu pustiti VSD da u vrtiću/školi/na igralištu…posmatra kako to rade drugi i da kada bude spremno, ono će uraditi. * studirala sam ono što volim i želim. Uživala čitajući i upijajući nova znanja. Bila sam i ostala „pravi štreberski tip“. Uprkos tome, svaki izlazak na ispit, nosio je sa sobom neprospavane noći, trnjenje, drhtanje, glavobolje, plakanja po celu noć da neću uspeti, biti dovoljno dobra, da neću dobiti maksimalnu ocenu i da ću morati ponovo da izlazim ( „uradi kako treba i uradi iz prve“ ).Uvek sam dobila maksimalnu ocenu. I uvek je dan nakon ispita sledilo onesvešćivanje, nervoza, muka, plakanje….( preplavljivanje ) * 

OSETLJIVOST NA SUPTILNOST, SVESNOST FINESA

Svesnost finesa korisno je na bezbroj načina. Od stvaranja strategije odgovora na osnovu neverbalnih signala drugih ljudi ( kojih oni sami najčešće nisu ni svesni ) u vezi sa njihovim raspoloženjem ili tim koliko im se može verovati, preko igara „pronađi razliku“ do prepoznavanja i najmanjih promena na drugim ljudima…Hrana predstavlja u ovom smislu značajan segment života kod VSD i osoba..Neće jesti bilo šta, uživaće u izgledu, mirisu, teksturi i ukusu hrane na svojevrstan hedonistički način. VSD bez gledanja veoma lako uparuju mirisne kutijice, zvučne parove, taktilno prepoznaju predmet. Setimo se, čula kod VSD su uvek podešena na najjače.

EVO ZBOG ČEGA VISOKOSENZITIVNE OSOBE JESU POSEBNE  :

– Bolje su u opažanju grešaka i izbegavanju da ih načine

– Veoma su savesne

-U stanju su da se duboko koncentrišu

-Često razmišljaju o onome o čemu razmišljaju ( i to ne o sebi, nego, napominjem, o drugima )

-U stanju su da uče, a da nisu ni svesne da su učile

– Duboko su podložne raspoloženjima i emocijama drugih ljudi

-Specijaliste su za fine motoričke pokrete i radnje

-Dobre su u tome da budu mirne

-„Jutarnji tipovi“ su, funkcionišu dobro čim se probude

-Veoma su duhoviti, kreativni, posvećeni brizi o drugim ljudima, osećajni, ISKRENI

Ne mešajte senzitivnost sa stidljivošću. Stidljivost je strah da se nećemo dopasti drugima ili da nas oni neće prihvatiti. To je odgovor na situaciju. To je određeno stanje, a ne uvek prisutna crta. Stidljivost, pa čak i ona hronična, nije nasledna. Senzitivnost jeste. Stidljivo dete nije po pravilu i senzitivno i obrnuto. Postoje senzitivni ljudi koji su introverti ( oko 70% ) i ekstroverti ( 30% ). Senzitivna deca i visokosenzitivne osobe mogu da steknu stidljivost, ukoliko ih često grdimo, ukazujemo im na pogreške, ispravljamo ih pred drugim ljudima…gotovo po pravilu ( ali ne i po pravilu  ) , VSD se ne javljaju na ulici komšijama, retko kažu „dobar dan“ na ulici, prodavnici, biblioteci…ne pomišljajte na neljubaznost ili nevaspitanje..popričajte sa detetom o tome kada osetite da je ono spremno i raspoloženo u situaciji kada nema drugih ljudi oko vas i kada ste opušteni…popričajte, stavite mu do znanja da se to očekuje od njega i pustite… * na pitanje moje mame postavljeno meni sa mojih 5 godina zašto se ne javljam komšijama u zgradi, ja sam odgovorila zato što ih ne poznajem ( duboko procesuiranje i osetljivost ). Nakon nekoliko dana samoinicijativno sam odigrala igru uloga sa lutkom, zamenivši uloge, objasnila sam joj kako bi trebalo da se javlja komšijama i kako je to lepo vaspitanje. Sutradan sam počela da pozdravljam komšije * 

NAPOMENE:

• Svako visokosenzitivno dete i svaka visokosenzitivna osoba se razlikuju • Ovde je samo zagreban tek početak priče tako višeslojne, važne, prisutne i složene

• Divna Žana Erdeljan – psiholog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline, autor i voditelj radionice „Visokosenzitivno dete – kako ga podržati u svetu nesenzitivnih“, glavni je „krivac“ nastanka ovog teksta. Ukoliko prepoznate svoje dete u nekom delu teksta, budite slobodni da kontakirate Žanu. Ugrejaće vas već samim osmehom, a onda i osloboditi stručnim, edukovanim, savesnim pristupom.

• Knjiga izvor za ovaj tekst je „Ranjivost. Prevazilaženje emocionalne preosetljivost“, Elejn Aron, u izdanju Psihopolis

• Takođe, torija o orhidejama i maslačcima, koju je konstruisao Tomas Bojs, govori o visokosenzitivnoj deci odnosno, orhidejicama.

Jasenka Lazić