Šta je to ADD/ADHD? To su skraćenice za Attention Deficit Disorder/ Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Odnosno, deficit pažnje sa hiperaktivnošću ili bez hiperaktivnosti. Deca sa poremećajima pažnje uglavnom ispoljavaju tri osnovne karakteristike ponašanja: 1. Selektivna pažnja 2. Impulsivnost 3. Hiperaktivnost Šta zaista ADD/ADHD jeste, a šta nije? To jeste skup osobina koje odražavaju detetov urođeni, neurološki zasnovan temperament. Pozitivne osobine su: spontanost, kreativnost, sposobnost da se hiperfokusiraju na neki zadatak koji sami odaberu. Manje pozitivne osobine su: selektivna pažnja, pometenost, impulsivnost i ponekad hiperaktivnost. U zavisnosti od toga kako mi kao roditelji ili terapeuti/vaspitači/učitelji dete sa tim osobinama opažamo i oblikujemo, ova kombinacija osobina se može razviti kao prednost ili nedostatak. ADD/ADHD nije deficit pažnje, već smanjena fleksibilnost pažnje. Deficit znači nedostatak nečega. Da li ova deca imaju nedostatak pažnje? Kako kad, zavisno od toga na šta je pažnja usmerena; mogu da imaju izuzetnu pažnju kada se koncentrišu na nešto što je njima interesantno. Hiperfokus može biti prednost kada deca rade nešto kreativno, ali i nedostatak,kada ih hiperfokus u jednoj oblasti sprečava da obrate pažnju na stvari koje drugi ljudi smatraju važnim. NE SMEMO ZABORAVITI DA TA SPOSOBNOST HIPERFOKUSA, SVAKAKO, PREDSTAVLJA STVARNI POTENCIJAL ZA BUDUĆNOST.

Uvek, imajmo to na umu. ADD/ADHD je specifičan razvojni problem – različitost. Levorukost, kao ni ADD/ADHD nije poremećaj, nego RAZLIČITOST. Školski sistem, na primer, nije napravljen po mei ove dece, pa ona gube samopoštovanje. Ova deca, zbog svojih OSOBINA, svoje RAZLIČITOSTI, su u lošijoj situaciji nego druga deca, čije su osobine prilagođenije školskom sistemu. Osobe sa ADD/ADHD strukturom imaju izvesnu neurobiološku različitost, koja uslovljava to da misle drugaćije, ponašaju se drugaćije i uče drugačije.

Koncept „lovačkog uma“ Tomasa Hartmana, jedan je od interesantnijih pogleda na ovu decu i osobe. Hartman upoređuje njih sa lovcima kojji konstantno skeniraju okolinu, ne bi li uočili neke znake da je u blizini plen ili opasnost. Lovac pusti sken i uđe u hiperfokus kada uoči nešto što bi moglo biti vredno pažnje, neku promenu u okolini, opasnost ili plen, njega ne interesuju male promene i uobičajene situacije. Dete sa lovačkim umom neće obratiti pažnju na ono što je rutina na času. Njegovu pažnju će privući nečije nove cipele, ili to što je nekome ispala olovka, zvuci iz dvorišta, koji nagoveštavaju neki interesantni događaj…Suprotno lovačkom umu, farmerski um traži drugu vrstu informacija. Farmer mora da radi rutinske stvari, koje zahtevaju ponavljanje. On mora da planira unapred, predviđa vremenske prilike, prati male promene u napredovanju biljaka..školski sistem je, naravno, prilagođen farmerskom umu. Na njivi zvanoj škola, lovci se ubijaju od dosade. I onda, kažemo da imaju ADD/ADHD. A možda bi pomoglo kada bismo im dali nešto da love…

Mocart, na primer, je mogao da se hiperfokusira i napiše celu operu za samo nekoliko nedelja, ali njegova impulsivnost u socijalnim situacijama bila je prepreka da finansijski bude adekvatno nagrađivan za to…Tomas Edison je tipičan primer osobe sa ADD crtama; osobe koja nije u stanju da se bavi samo jednom aktivnošću. Kasnije te osobine – skakutanje i lutanje misli, sklonost imaginaciji i hiperfokusiranja, dovele su do velikog broja pronalazaka.

Česte prateće osobine ADD/ADHD struktura:

* Intenzitet emocija i njihovo izražavanje – osećanje dominira nad njihovim rasuđivanjem i koliko god se trudili da im nešto argumentovano objasnite, nećete uspeti. Pozitivan aspekt ove osobine može biti sklonost ka tome da se uloži ogromna energija u ostvarivanje svojih želja i ciljeva. *Sklonost ka preteranom reagovanju

*Vođeni su momentom

*Potreba za čestim nagradama i pohvalama

*Loš rukopis

*Ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti – u većini vremena deca sa ovim strukturama su pod niskim nivoom fiziološkog uzbuđenja. Zato im je potrebna stalna stimulacija da bi im održala pažnju. Sa druge strane, ova osobina se oslikava u tome da će ponekad tražiti da rade domaće zadatke uz glasnu muziku, dok im drugi put, dok su u stanju hiperfokusa, smeta i ako neko škripne stolicom ili ispusti olovku.

*Slaba sposobnost da se saslušaju drugi

*Zaboravnost

*Loš osećaj za vreme – vreme mere prema svom interesovanju, a ne prema satu

*Egocentrizam – to ne znači da je dete sebično, nego da živi u svom svetu i da očekuje da i drugi dele isti svet, ideje i ideale

Sve ove navedene osobine temperamenta deteta utiču na poruke koje dobija od roditelja. Te poruke dodatno oblikuju dete i detetova uverenja o sebi i svetu. Ovakva deca mnogo češće dobijaju negativno formulisane poruke oblikovane u :“Ne, ne diraj to“, „Ne radi to“, nego deca koja po svojoj prirodi nisu takva, a kako će se dete ponašati, određeno je time kako ono sebe percepira. Ovo pravilo, poznato kao repeticija kompulsije ili prisila ponavljanja, naziva se još i začarani krug „ABRAKADABRA“. ABRA = Assumption-Behavior-Reaction-Affirms ( pretpostavke o sebi i svetu ) – ponašanje-reakcija-potvrda, CADABRA = Children Assumptions Determine All Behavior Regardles of Age ( uverenja deteta u čoveku determinišu sva ponašanja nezavisno od uzrasta osobe). Koliko god nam ovaj model izgledao poznat, u praksi često zaboravljamo na njega. Zato je posebno važno da deci sa ADD/ADHD strukturama šaljemo pozitivne poruke, čak i ako se dete ponaša tako da mu nije lako poslati pozitivnu poruku. Slanjem negativnih poruka, potvrđujemo negativnu sliku deteta o sebi, što će uticati na dalje negativno ponašanje, koje će izazvati predvidljivu negativnu reakciju. Začarani ABRA-CADABRA krug.

Razumevanje socijalnog razvoja deteta:

Socijalni razvoj deteta prolazi kroz određene stadijume razvoja, kao i razvoj motornih veština i govora. Svaki od tih stadijuma ima određene socijalne zadatke koje dete treba da savlada. Veoma je važno da razumemo ove razvojne stadijume, jer ADD/ADHD deca često izgledaju nezrelo kada su u pitanju socijalne veštine. Stadijumi socijalnog razvoja deteta su uspostavljanje balansa između potrebe za zavisnošću i nezavisnošću.

1. U prvom stadijumu dete je simbiotično povezano sa majkom i tu se stvara osnova za poverenje

2. Dete se postepeno odvaja od majke i razvija veštine i samopouzdanje

3. U trećem se dete povremeno vraća majci, balansira između zavisnosti i nezavisnosti

4. U poslednjem stadijumu u zavisnosti od poruka koje je primilo u prethodnim stadijumima, dete lagano ide putem separacije i individualizacije

Na kraju, polako zaključujemo priču navođenjem STRATEGIJA ZA MODELOVANJE PONAŠANJA, jer osnovni naš zadatak nije da kontrolišemo dete, nego da ga naučimo kako da kontroliše samo sebe. Često se, nažalost dešava da deca razviju pre veštine kako da kontrolišu kontrolu, a ne tako ključnu stvar – SAMOKONTROLU.

Zbog dužine teksta, navešću taksativno korake strategije: 1. Identifikujte probleme u ponašanju deteta 2. Identifikujte problematična područja u okruženju 3. Modelujte zdrave poruke 4. Brojte svoje pozitivne i negativne poruke i težite da ovih prvih bude više nego drugih 5. Budite određeni – mnoga deca sa ADD/ADHD strukturom ne razumeju komunikaciju koja nije kristalno jasna i direktna 6. Struktuirajte detetovo okruženje 7. Identifikujte okidače određenih ponašanja deteta 8. Struktuirajte dan/čas/određeni vremenski interval tako da bude prilagođen detetu 9. Uposlite dete kojem je dosadno 10. Razvijte načine da oblikujete ponašanje svog deteta 11. Vrebajte i uhvatite dete u aktivnostima kada je ponašanje pozitivno i nagradite ga 12. Koristite nagrade, ali nagrade koje „pale“ i koje su indirektne – jedna od sjajnih strategija, koja se pokazala uspešnom u usmeravanju dece na zadatak jeste „SVEĆA DOBROG PONAŠANJA“ ( Kada sveća dogori do kraja, svi dobijaju neku nagradu. Na početku zadatka, upali se sveća, koja gori sve dok se svi dobro ponašaju. Ako neko prekrši dogovor, prilazi i gasi sveću. Ponovno uspostavljanje dogovorenog ponašanja, sveća se ponovo pali. Na ovaj način, pošto je svima stalo da sveća dogori do kraja, deca podstiču u grupi jedni druge da se pridržavaju pravila ponašanja )

Umesto zaključka:

Sigmund Frojd govorio je o tome da se civilizacija razvila kretanjem čovečanstva od principa zadovoljstva ka principu realnosti. Taj isti put prelazi svaka individua vaspitavanjem. Razvija se od „malog divljaka“ koji teži da zadovolji svoje nagone do zrele osobe koja kontroliše princip zadovoljstva principom realnosti. ADD/ADHD deca ne razvijaju princip realnosti i adaptaciju u dovoljnoj meri, ali uspevaju da zadrže svoju osnovnu prirodu, spontanost, kreativnost i energiju. Možda zato i nerviraju neke od dobro vaspitanih vaspitača/učitelja, jer ih nesvesno podsećaju na one zverke u njima samima, koje su uspeli da dresiraju procesom vaspitanja. Onima drugima, koji nisu zatvorili „divljake“ u sebi u čvrste kavveze, ova deca mogu biti posebno inspirativna, jer dotiču ono živahno i kreativno u njima <3 .

Jasenka Lazić

Više o svemu u knjizi “Deficit pažnje i hiperaktivnost dece”, N.Jovanović