Neurofeedback je terapijska naučno zasnovana i opravdana metoda bazirana na praćenju električne aktivnosti mozga (EEG-a) i davanju povratne informacije. Pomoću ove metode analizira se aktivnost moždanih talasa, koja se zatim pretvara u korisne informacije o tome kako mozak funkcioniše. Na taj se način mozak može „videti u ogledalu“, a s povratnim informacijama poboljšava se njegovo funkcionisanje. Važno je naglasiti da je postupak jednostavan, bezbolan i neinvazivan.

Moždani talasi se mere elektroencefalogramom (EEG). Neurofidbek je zasnovan na dve osnovne pretpostavke: 1)Da električne aktivnosti mozga-moždani talasi-odražavaju određena mentalna stanja, 2) Da se te aktivnosti mogu trenirati.

Cilj treninga je da se uvežba prepoznavanje u kom opsegu mozak funkcioniše, kako doživljavamo koje stanje aktivnosti, i kako da voljno pređemo u ono stanje koje nam je potrebno za određenu aktivnost. Važno je napomenuti da nema dobrih ili loših moždanih frekvencija. Sve frekvencije su prikladne i dobre u određeno vreme i za određena stanja. Fleksibilni i efikasni mozgovi uspevaju da brzo i lako promene frekventne opsege i skakuću iz jednog u drugi u skladu sa zahtevima realnosti. To je nešto slično kao brzine kod automobila. Sve su potrebne i dobre, zavisno od uslova vožnje. Problem nastaje kad nam se pokvari menjač, pa ne možemo da prilagodimo brzinu uslovima vožnje.

  • Kako i koje vrste učenja se odigravaju za vreme biofidbek treninga

Šezdesetih godina prošlog veka, naučnik Sterman je učenjem putem uslovljavanja učio mačke da proizvode određene obrasce moždanih talasa da bi došle do nagrade-mleka i piletine. Kada bi, slučajno, mačke «proizvele» takozvane SMR talase od 13-15 Hz ( očekivane i željene vrednosti ), poznate kao senzorimotorni ritam jer se pojavljuju u senzorimotornom regionu mozga, dobijale bi nagradu. Mačke su brzo naučile da produkuju te frekvencije moždanih talasa da bi dobile hranu. I moždani obrasci su ponašanje koje se može potkrepljivati, pa i učiti. Ako su mogle mačke, može i čovek, logično su zaključili autori, i tako je nastao EEG fidbek ili neurofidbek.    

Prilikom neurofidbek treninga operativno uslovljavanje se odvija tako što se dete nagrađuje za postizanje određenog mentalnog stanja u kojem uspeva da određene frekvencije moždanih talasa dovede do amplituda(snage) koje su postavljene kao graničnici koje treba preskočiti ili biti ispod njih. Kada dete postigne takav obrazac moždanih talasa, dobija vizuelni i auditivni fidbek(povratnu informaciju) da je uspeo, da dobro radi. Često se trening obavlja uz kompjuterske igrice koje se mogu pokrenuti moždanim signalima, i to samo onda kada je postignut određeni željeni obrazac. Za kratko vreme ljudski mozak uči da veoma brzo postigne željeno mentalno stanje i obrazac moždanih talasa koji ga prati.

Kod dece sa takozvanim ADD(attention defficit dissorders) simptomima, sa problemima održavanja pažnje, oko 40 treninga je obično dovoljno da dođe do drastične promene u sposobnosti održavanja pažnje i smanjivanja hiperaktivnosti i impulsivnosti. Posle dovoljno vežbanja, postizanje takvog stanja postaje gotovo automatska veština. Tada je posao terapeuta da pospeši  transfer tih veština na druge situacije kao što je održavanje pažnje i koncentracije u učionici, ili dok se radi domaći zadatak…Uparivanje poželjnog mentalnog stanja sa školskim učenjem je neophodno da bi se veština generalizovala.  Taj drugi korak uključuje i klasično uslovljavanje. Auditivni fidbek pruža detetu informaciju da li uspeva da zadrži poželjno mentalno stanje dok čita neki školski sadržaj ili radi matematiku. Ako zvuk prestane, onda se kaže vežbaču da ponovo gleda u neurofidbek ekran dok ne povrati željeno mentalno stanje. Kada uspe u tome, ponovo se vraća na čitanje ili matematiku, vodeći računa da održava željeno metnalno stanje, o čemu dobija stalnu auditivnu informaciju. Pored toga, za vreme neurofidbek treninga sa učenikom se vežbaju i metakognitivne strategije(učenje kako se uči), koje se takođe asocijativno vezuju uz stanje koncentracije. Kada, na času u školi, učenik svesno misli i o strategijama učenja koje je naučio, automatski se prebacuje u stanje fokusirane koncentracije.

  • Kako izgleda tretman neurofeedback-a?

Neurofeedback tretman sprovodi se na način da se dete ili odrasla osoba udobno smeste na stolici. Terapeut mu na glavu stavi elektrode pomoću kojih aktivnost njegovog mozga postaje vidljiva na terapeutovom ekranu. Na taj način moždani  talasi prate se u realnom vremenu. Dete za to vreme na svom ekranu gleda određeni zanimljivi sadržaj (crtani film, igrice, filmove, različite audio-vizuelne produkcije i sl.), a sve je propraćeno zvučnim signalima. Sadržaj koji će dete pratiti na ekranu, može da se individualizuje za svako dete posebno i prilagodi njegovim interesovanjima, sklonostima i potencijalima. Možemo, npr.da pustimo detetu snimak sa rođendana, koji ono prati i snimak se odvija dalje sve dok dete prati radnju istog. U momentu kada mozak „odluta“ i počne da rasipa pažnju, snimak se zaustavlja i nastavlja dalje tek onda kada se dete ponovo koncentriše ( učenje putem pokušaja i pogrešaka).

Oprema koja se koristi u toku tretmana

Trajanje jednog neurofeedback tretmana je 20 do 45 minuta. Kako bi se postigli određeni ciljevi potrebno je provesti najmanje 20 treninga. Preporučuje se da razmak između treninga ne bude veći od 3  dana.  Sam tretman je potpuno bezbolan i prijatan za dete,s’obzirom da ga deca doživljavaju kao zabavu i igru, a ne učenje. Neurofeedback NIJE stimulacija mozga i NEMA  kontraindikacije. Deca koja su pod terapijom, takođe mogu da primenjuju tretmane.

 Pomoću neurofeedback metode moguće je trajno promeniti „loše“ obrasce i naučiti mozak boljem funkcionisanju, te na taj način smanjiti ili ukloniti simptome poremećaja za koje je ova terapijska metoda namenjena.

Najčešće se, sa uspehom, koristi kod sledećih problema:Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD) & ADD, Aspergerov sindrom,autizam,epilepsija,problemi sa učenjem,poremećaji spavanja, auto-imuna disfunkcija, Chronic Fatigue Syndrome (CFS)(Sindrom hroničnog zamora),hronični bol,depresija, opsesivno kompulsivni poremećaji,PMS-Predmenstrualni sindrom,moždani udar/manje traumatske povrede mozga,post traumatski stres poremećaji, bolesti zavisnosti,Tourett-ov Sindrom, poremećaja senzorne integracije, jezično-govornih poremećaja, poremećaja slušnog procesuiranja, cerebralne paralize, gubitka govora kod odraslih, mucanja.. Posebna oblast primene je takozvani «Peak performance» trening, ili trening vrhunskog izvođenja. Primenjuje se u sportu, kod muzičara, menadžera i drugih profesija u kojima se želi postići stanje vrhunskog izvođenja neke veštine.    

Primenom neurofeedback metode kod navedenih poremećaja primećuje se značajno poboljšanje u socijalnim interakcijama, komunikaciji, pažnji i koncentraciji, emocionalnoj stabilnosti, te ponašanju, slušnom procesuiranju, govoru i razumevanju.

  • BIOFEEDBACK

Biofidbek je oblik učenja samoregulacije fizioloških i moždanih funkcija uz pomoć povratnih informacija o njima koje se dobijaju preko instrumenata-senzora. Preko biofidbek instrumenata mogu se nadgledati psihofiziološki procesi kojih individua obično nije svesna i nad kojima se može uspostaviti voljna kontrola. Psihofiziološki procesi, odnosno, modaliteti, koje meri biofeedback su:

EMG-Elektromiogram detektuje električnu aktivnost određenih mišića, BVP-Puls i varijabilnost pulsa, RESPIRACIJA ( DISANJE) – Meri se amplituda u brzina disanja, pravilnost ritma disanja i veza između disanja i rada srca. Meri se i odnos između disanja stomakom i grudnim košem, TEMPERATURA i BSR – provodljivost kože.

Biofidbek je posebno koristan za decu.  Veoma često, i sa izuzetnim uspehom se koristi u školama za prevladavanje školom izazvanog stresa, trening samopoštovanja i sigurnosti u sebe, probleme sa učenjem i koncentracijom, migrene, glavobolje, tremu…Klincima, a bogami i omladincima, biofidbek trening je zabavan. Učenje kontrole fizioloških funkcija se odvija preko brojnih zabavnih video igrica. Igrice se ne rešavaju džojstikom, mišem, preko tastature…Igra se umom. Uzbudljivo je videti da je misao akcija. Da mentalne aktivnosti nisu samu komešanja misli u našoj glavi. Sve što pomislimo i osetimo proizvodi neku fiziološku reakciju, i mi to vidimo na ekranu. Igrice se rešavaju preko bio signala koje senzori snimaju na glavi i telu deteta. Te signale obrađuje poseban softver, i «pušta» mlađanog igrača da napreduje u igri i pređe na sledeći nivo samo ako uspe da «naštimuje» svoje telo da proizvodi onakve signale kakvi su poželjni za dostizanje stanja relaksacije, ili koncentracije…ili nekog drugog željenog stanja.

To što zovemo «pundravcima» koji dete obuzmu kada treba da se koncentriše i nešto uradi, ili ono što zovemo «previše živahno dete», često je odraz problema koje psiholozi označavaju oznakama ADD i ADHD. Biofidbek se najčešće  i koristi kao najefikasniji metod za prevazilaženje upravo ovih problema. Kod ADD, čim zadatak postane dosadan, pojavljuje se porast niskotalasnih aktivnosti i oni odustaju. Može doći do pada uzbuđenja ili pak do porasta uzbuđenja i do akcija bez refleksije neprilagođenih situaciji. Oni mogu biti impulsivni ili bukvalno zaspati na času. Problem je u moduliranju uzbuđenja. Kombinacija SC biofidbeka i neurofidbeka daje dugotrajne rezultate. Neurofidbek se kombinuje sa biofidbek treningom dijafragmatskog disanja i drugim modalitetima, zavisno od konkretnih problema koje uočimo kod deteta. Sa napomenom da cilj učenja biofidbeka nije da se umanji živahnost J. Naprotiv. Cilj je da se stekne sposobnost vladanja sobom. 

Uostalom, to je cilj i svakog vaspitanja.

Još jedna bitna prednost ovog metoda, posebno za decu, je u tome što ga korisnici ne doživljavaju kao nekakvo lečenje koje im je potrebno zato što su bolesni, niti kao prevaspitavanje jer su nevaspitani, niti kao psihoterapiju, jer su malo ćaknuti. Oni dolaze da «treniraju mozak», kao što idu na sport da bi trenirali mišiće. Biofidbek seansa im liči na odlazak u igraonicu za kompjuterske igrice. Bitna razlika između ovih igrica, i običnih kompjuterskih igrica je u tome što su biofidbek igrice zdrave i što se pomoću njih ovladava životno korisnim veštinama.

  • Epilepsija

Na EEG snimcima, kod osoba koje imaju epilepsiju, mogu se videti snažne niskofrekventne aktivnosti iznad oblasti koje su žarišta. Priličan broj kliničkih izveštaja govori o tome da podsticanje SMR  ( senzomotorne aktivnosti ) aktivnosti mozga može imati pozitivne efekte kod osoba koje imaju bilo koji tip epilepsije sa motornim komponentama. SMR trening pokazao se delotvornim i kod drugih stanja povezanih sa nevoljnim pokretima mišića: Tourieov sindrom, Parkinsonova bolest, distonija…

Jasenka Lazić