Mitova o dojenju u našem društvu ima više nego što ćete pročitati u sledećem tekstu. Na žalost zbog njih mnoge mame imaju izazove sa dojenjem.

1. Mama treba da pije kravlje mleko da bi imala mleka.

Važno je da se majka zdravo hrani i unosi tečnost. Kravlje mleko ne povećava količinu majčinog mleka. Količina mleka se poveća učestalim podojima.

2. Važno je oprati bradavice pre svakog podoja.

Nije potrebno prati bradavice, na njima se nalazi antibakterijski sloj koji luče Montogomerijeve žlezde. Specifičan miris dojke pomaže bebi da nađe put do nje. Pranje toplom vodom tokom tuširanja je dovoljno za održavanje higijene dojki.

3. Ako majka ima temperaturu ne može da doji.

Naprotiv, majčino telo je najbolja zaštita za bebu jer će preko mleka beba dobiti antitela koja su joj potrebna da se izbori sa virusom sa kojim je došla u dodir još pre nego što su se kod majke javili simptomi gripa. Visoka temperatura ne može da “pokvari” mleko.

4. U toku dojenja majka mora da izbaci: pasulj, grašak, citruse, začinjeno, med,kupus drugo.

Majka treba da jede što raznovrsniju hranu u što prirodnijem obliku. Ukoliko majka posumnja da je beba osetljiva na neku hranu prvo se izbacuju mlečni proizvodi.

5. Beba koja doji mora i da pije vodu u prvih 6 meseci.

Majčino mleko 85% voda koja je dovoljna bebi čak i u toplim danima.

6. Beba treba da sisa 15 minuta na jednoj dojci i 15 minuta na drugoj svaka 3 sata.

Ne ograničavajte bebu, dojite  kad god to beba poželi. Podoj se vremenski ne ograničava sve dok beba aktivno sisa.

7. Preskakanjem podoja nakuplja se više mleka za sledeći podoj.

Upravo se dešava suprotno. Naime, ako preskočite podoj vaše telo dobija signal da ta količina mleka više nije potrebna bebi i za toliko smanjuje proizvodnju. Što beba češče sisa više mleka se proizvodi.

8. Beba stalno sisa, sigurno nema dovoljno mleka.

Bebu treba dojiti na zahtev jer jedino tako će se stvoriti potrebna količina mleka za nju. Bebe povremeno imaju skokove u razvoju gde žele intenzivnije da sisaju, postanu plačljivije i zahtevnije pa mame često pomisle da se smanjila količina mleka.

9. Zbog stresa mi je stalo mleko.

Mleko ne može naglo da stane. Ono se postepeno smanjuje ako se bebi ne nudi dojka na zahtev ili se beba dohranjuje adaptiranim mlekom. Stres utiče na to da mleko sporije izlazi iz dojke, zbog čega se često beba unervozi pa majka pomisli da nema dovoljno mleka.

10. Današnje adaptirano mleko je gotovo isto kao majčino mleko.

Nije istina. U osnovi, adaptirano mleko je samo neprecizna kopija bazirana na zastarelom i nepotpunom poznavanju majčinog mleka. Adaptirano mleko ne sadrži antitela, enzime ni hormone. Sadrži mnogo više aluminijuma, mangana, kadmijuma, olova i gvožđa nego majčino mleko. Takođe, sadrži mnogo više proteina nego majčino mleko.

Proteini i masti su značajno drugačiji od onih koje sadrži majčino mleko. Adaptirano mleko ostaje isto od početka do kraja podoja, ili od prvog do sedmog ili tridestog dana. Vaše mleko je upravo onakvo kakvo treba da bude da bi odgovaralo vašoj bebi.

11. Dojenje sputava majku.

Zavisi kako to posmatrate. Bebu možete dojiti bilo kad i bilo gde, tako da ono u stvari oslobađa majku. Ne morate da nosite flasicu sa adaptiranim mlekom. Ne morate da brinete o tome gde ćete ga podgrejati.

12. Ukoliko beba povraća ili ima dijareju, trebalo bi prestati sa dojenjem.

Najbolji lek za infekciju bebinog gastrointestinalnog trakta je upravo dojenje. Majčino mleko je jedina tečnosti koja je vašoj bebi potrebna kad ima dijareju ili kad povraća, osim u specijalnim okolnostima. Podstrek da se koriste razna oralno unosiva sredstva za rehidraciju uglavnom dolaze od strane proizvođača adaptiranog mleka (koji takođe proizvode ova sredstva) kako bi zaradili još više para. Bebu dojenje umiruje, kao što majku umiruje činjenica da beba sisa.

13. Ukoliko majka pije lekove, ne bi trebalo da doji.

Postoji veoma malo lekova koje majka ne sme da pije dok doji. Veoma mali procenat leka pojavljuje se u mleku, uglavnom u dovoljno malim količinima da ne postoji razlog za brigu. Ukoliko lek zaista nije bezbedno koristiti dok se doji, uglavnom postoje alternativni lekovi. Rizici hranjenja bebe adaptiranim mlekom kako za bebu, tako i za majku, moraju se uzeti u obzir kad se donosi odluka o prestanku dojenja.

14. Mnoge žene ne proizvode dovoljno mleka.

Velika većina žena proizvodi više nego dovoljno mleka po istraživanjima 95% mama nema problem sa laktacijom. Mnogim bebama koje sporo dobijaju kilograme, ili mršave, to se dešava ne zbog toga što majka nema dovoljno mleka, nego zato što beba ne sisa efikasno mleko koje majka proizvodi. Uobičajeni razlog za to što beba ne unosi mleko koje je dostupno je to što se beba nije dobro postavila na dojku. Zbog toga je veoma bitno da majci, već prvog dana ,neko stručan pokaže kako da ispravno postavi bebu.

15. Majčino mleko nakon prve godine nije kvalitetno.

Majčino mleko nema rok trajanja i ne može biti štetno za dete starije od godinu dana. Antitela koja stite bebu nalaze se u mleku i posle prve godine života. Svetska zdravstvne organizacija preporučuje dojenje do minimum dve godine i duže, sve dok dete želi.

Jasmina Lolin – savetnica za dojenje