Neuronauka je još i pre došla do spoznaje da je temelj dobrog funkcionisanja našeg mozga slobodan protok električnih impulsa iz velikih mozgovnih područja i hemisfera. To je ključno, jer svaka hemisfera ima svoje funkcije koje nam omogućuju da budemo u interakciji sa svetom koji nas okružuje. Najnovija istraživanja pokazuju da kada delovi mozga ne sazrevaju istovremeno, električni impulsi nisu u ravnoteži i tada dolazi do zastoja u komunikaciji. Novi pomaci u dijagnostičkim metodama i skeniranju mozga pokazuju izuzetne sličnosti u mozgovima dece sa različitim razvojnim poremećajima, a to ukazuje na to da su sva stanja koja imaju negativan uticaj na ponašanje i učenje zapravo povezana sa jednim problemom – neravnotežom u električnoj aktivnosti između delova mozga, posebno između leve i desne hemisfere. Za to postoji čak i ime – SINDROM FUNKCIONALNE RAZJEDINJENOSTI ( SFR ).

Da bi mozak mogao pravilno da funkcioniše, aktivnosti u levoj i desnoj hemisferi moraju biti usklađene kao u orkestru. Kada određena funkcija ne može da održi ritam, cela hemisfera ne može ostati u „tonalitetu“, pa druga hemisfera pokušava da isključi prvu. Na primer, dete kojem se sporije razvija leva strana mozga, možda neće moći dobro da čita ili neće moći da se skoncentriše na tekst ispred sebe, dok dete sa slabije razvijenom desnom hemisferom neće održavati kontakt očima dok priča sa vama, jer mu je narušena sposobnost čiitanja govora tela. Simptomi su različiti, ali je problem isti – sindrom funkcionalne razjedinjenosti.

Veći je broj moždanih stanica neurona sa međusobnim vezama u jednoj malenoj glavi, nego što ima zvezda u galaksiji.

Kako mozak raste?

Mozak počinje da se razvija oko 40 dana nakon začeća, kada počinje da nastaje korteks ili siva masa. U fetalnom razdoblju, on se naziva neokorteks i predstavlja seme geneze neurona koji klijaju i klijaju i akumuliraju se. Zapravo se ponekad u jednoj minuti razvije oko četvrtina miliona novih neurona!!!! Sledećih 125 dana, mozak se razvija izuzetno brzo – zamišljeno kao neprekidne eksplozije vatrometa jedna za drugom u neokorteksu, samo što sa svakom novom eksplozijom, nastaju milioni neurona. I to se ne događa nasumično – migracije neuona pažljivo su orkestrovane u pojedina područja; neki od tih neurona gradiće pažljivo svih šest slojeva korteksa, koji je formiran do kraja drugog meseca, a migracije neuronskih stanica se nastavljaju i ne prestaju sve do kraja petog meseca fetalnog razvoja. U tom periodu i sinapse se razvijaju zapanjujućom brzinom. Tokom prve godine života, detetov mozak će dobiti toliko tkiva, koliko neće ukupno razviti tokom celog života. Do druge godine, mozak je razvijen otprilike oko 80%, a do šeste oko 90%. Kako mozak raste i razvija se, potrebno mu je sve više goriva, kako bi mogao pravilno da funkcioniše.

Gorivo = stimulacija.

Ako nema pravilne stimulacije, mozak se neće razvijati. Neuroni će propadati i odumirati. Do desete godine, dete može da izgubi pola od trilion sinapsi koje su postojale prilikom rođenja, ako se mozak ne stimuliše na pravilan način. Dok je dete u materici i odmah nakon rođenja, DESNA STRANA MOZGA – naša intuitivna strana, prva se razvija. Tokom prvih nekoliko godina, ta tendencija se nastavlja, jer je desna strana potrebna detetu kako bi ono shvatilo svet oko sebe i naprvilo prve korake. U desnoj hemisferi se nalaze temelji svih veština koje će dete koristiti u životu.

Oko treće godine, fokus se prebacuje na levu hemisferu, odnosno našu logičku stranu. Leva strana počinje koristiti veštine, koje je razvila desna strana – na primer, dete uzima i koristi bojice, jasno čuje zvukove i vidi lica onih koji ga vole. Razvoj onda opet prebacuje naglasak na desnu stranu, vraća na levu, pa desna opet …i taj usaglašeni ritam, ustvari, omogućava razvoj novih neurona i moždanih puteva, ojačavanje postojećih puteva, dok se regulišu i usvajaju nova ponašanja i podešavaju stara – i tako sve dok dete ne izraste u mladu odraslu osobu.

Upravo ta SPOSOBNOST MOZGA DA BUDE SINHRONIZOVAN JESTE TEMELJ SVAKOG RAZMIŠLJANJA, POKRETA, PONAŠANJA, SENZORNOG ODGOVORA I VITALNIH FUNKCIJA. Neravnoteža između dve hemisfere, može se popraviti ako se detetu osigura prava stimulacija, zadovoljavajućeg trajanja, koja je fokusirana na pravo područje.

Leva i desna hemisfera

Sve što ometa prenatalno razdoblje, proces rađanja ili zdrav rast tokom prve dve godine života, ima snažan uticaj na razvoj desne hemisfere mozga. I to je verovatno razlog zbog kojeg je nerazvijenost desne strane mozga češća od problema u levoj hemisferi.

Kako funkciioniše desna hemisfera mozga?

Zadužena je za pokretanje velikih mišićnih grupa, kontroliše držaanje tela i način na koji hodamo. Pomoću nje, dete oseća svoje telo u prostoru, kontroliše ravnotežu i propriocepciju. Desna hemisfera je neverbalni komunikator, a neverbalna komunikacija je temelj dobre socijalizacije, te tako, desnu hemisferu zovemo i društvenom stranom mozga. Putem desne hemisfere osećamo emocije, zadužena je za empatiju, u njoj se nalazi senzorni sistem, usredsređena je na čulo mirisa i ukusa. Desna hemisfera je zadužena za izbegavanje određenih ponašanja i u njoj se nalaze centri za neke negativne emocije – strah, ljutnju i gađenje. Ova hemisfera, kontroliše impulse, zaustavlja dete kada nešto radi, pogotovu kada je to društveno neprikladno. Desna strana voli nove situacije i nova mesta – rutina joj lako dosadi.

Kada desna hemisfera ispadne iz ritma….?

Deca sa smenjenim funkcionisanjem desne hemisfere imaju slab tonus mišića, oslabljenu grubu motoriku, slabu ravnotežu i koordinaciju. Slaba funkcionalnost, ogleda se i u njihovim socijalnim veštinama. Desna hemisfera čita socijalne situacije, dok je leva zadužena za čitanje slova i reči. Ova deca, takođe imaju i smenjenju pažnju, impulsivno reaguju i anksiozna su. Ponekad se neprimereno smeju i česte su burne reakcije kad se osećaju frustrirano.

Kako funkcioniše leva strana mozga?

Ona kontroliše manje grupe mišića i finu motoriku; nju koristimo kada vezujemo pertle ili sviramo instrument. U njoj se nalaze centri koji brzo pokreću mišiće u grlu kako bi dete moglo reprodukovati reči i tako se sporazumevati. Pretvara zvuke slova i slogova u razumljiv jezik. Zato je i zovemo verbalnom stranom mozga. Sve što ima veze sa jezikom – nalazi se u njoj. Zovemo je još i logičkom stranom – ona obavlja osnovne matematičke operacije, aaritmetiku, računanje i pamćenje redosleda brojki. To je deo mozga koji razmišlja, voli nauku i matematiku, obožava rutinu i voli da ponavlja stvari. Zadužena je za inteligenciju, znatiželjna je i kontroliše ciljano orijentisano ponašanje. Ona kontroliše ono što zovemo pristupnim ponašanjem, a to je način na koji prilazimo nekoj situaciji. Ova strana mozga zadužena je za pozitivne emocije – sreću i zabavljanje i kontroliše ljutnju.

Kada leva hemisfera ispadne iz ritma….?

Deca sa poremećajima leve hemisfere su stidljiva i povučena, neka su i tužna i zlovoljna. Ova deca kasnije počinju da govore, ne govore fluentno ili govore na čudan način, obrću reči i pričaju nerazgovetno, često se i ne mogu razumeti. Deca imaju problema sa čitanjem i sricanjem, odnosno, sa samom obradom reči i zvuka. Problemi se javljaju i u školskim veštinama, poseno u matematici i lošem rukopisu.

“Veoma je važno prepoznati, ispitati I ustanoviti koja hemisfera je slabija u funkcionisanju kod deteta, koje “uloge” hemisfere su u zaostatku I prikladnom stimulacijom upravo tih slabijih neuronskih stanica popunjavaju se prazna mesta između njih, slabija strana mozga se povećava I ubrzava I stvaraju se nove veze I sinapse. Kao rezultat toga, nove veze iz slabije strane mozga mogu se ponovo povezati sa zrelijim stanicama u delu mozga koji funkcioniše I vratiti se u zajednički ritam. Tada mozak počinje funkcionisati kao celina. Isključena deca se tako ponovo “uključe””. – Dr Robert Melilo, “Isključena deca”

Tekst je inspirisan knjigom “Isključena deca” I programom ravnoteže mozga Dr Roberta Meliloa , sa kojim nas ova knjiga upoznaje.

Jasenka Lazić