Svi koji imaju ili su imali dete u uzrastu od tri i četiri godine, sigurno su se susreli sa čuvenom  „ 1000 Zašto, 1000 Zato“ fazom i iako ima i svoje „zamorne“ trenutke, ova faza je tu sa razlogom. I to velikim.

Kada Vaše dete kaže „Želim da idem napolje“, a Vi odgovorite „Zašto?“, dajete mu šansu da logički poveže svoje ideje sa Vašim, dajući obrazloženje: „Jer želim da se igram sa drugarima/ šutam loptu, ljuljam se na ljuljašci…“. Upravo je ova faza ona prelazna stepenica od ogromnog značaja, koja vodi prema zrelom, racionalnom razmišljanju. Na ovaj način, dete uči da gradi mostove između svojih ideja, kao i da ih vezuje kako za vreme, tako i za prostor. Kada upita sme li napolje, a Vi odgovorite sa „Ne sada, dušo. Za petnaest minuta..“, pojmovi kao što su prošlost, sadašnjost i budućnost počinju da za njega imaju sve više smisla. Preduslov za formiranje ovakvog razmišljanja jeste svakako povezivanje dve ili više ideja u jedinstvenu misao. Dete od dve godine, naprimer, može da primeti samo neka obeležja životinje, dok već na uzrastu od četiri godine, ume da vidi čitavog slona, jer može da se kreće oko njega i primeti kako su svi delovi međusobno povezani.

Sposobnost povezivanje ideja predstavlja temelj za ono što nazivamo akademskim veštinama, kao što su razumevanje pročitanog, naučno rasuđivanje, analitičke veštine…

Nova iskustva i mentalne sposobnosti deteta, vezane su za stara. Dok upija i usvaja deliće informacija svake sekunde, oni se usklađuju sa onim što oseća i onim što se upravo dogodilo, ali istovremeno i sa onim što se dogodilo pre izvesnog vremena ili će se tek dogoditi sutra. Baš kao što novim gradovima treba organizovani prevoz, komunikacija i mnogi sistemi koji mogu da funkcionišu kao organska celina, tako su i umu deteta potrebni mentalni mostovi, kako bi slao, povezivao i stvarao nove misli. Dok pomažete detetu da povezuje razne misli i osećanja kroz interakciju sa njim u sve dužim i dužim dijalozima, ono ubrzano gradi svoje sopstvene auto-puteve i sporedne puteve. Ova mentalna infrastruktura pružiće mu temelj za razumevanje, a možda čak i menjanje njegovog sveta.

Uloga roditelja ovde je proaktivna. To znači da bismo trebali što češće da tražimo detetovo mišljenje o različitim stvarima, radije nego da proveravamo da li je ono upoznato sa raznim činjenicama. Ako sa detetom vežbamo poznavanje boja, možemo da se ne ograničavamo samo na ispitivanja da li je to zelena ili plava boja, nego i na to koju boju najviše voli i Zašto. Na ovaj način dajemo detetu priliku da RAZMIŠLJA i razdvojene ideje spaja u TOK MISLI.

Tako, ako se vratimo na primer dat na početku teksta, i dete Vam kaže da želi da ide napolje, odgovor „Oooo, to je sjajna ideja. Šta bismo radili napolju?“, nateraće dete da razmišlja i o budućoj aktivnosti, pre nego što joj se posveti. Tako će polako naučiti da kontroliše svoje porive, a ne da odmah postupa u skladu sa njima. Osim planiranja, dete će i razmatrati alternative.

KO, ŠTA, KADA, GDE, ZAŠTO i KAKO

Jedan od načina na koji možemo da pomognemo detetu predškolskog uzrasta da izgradi logičke mostove, jeste postavljanje ovih pitanja u razgovoru sa njim. Odgovaranje na pitanja „šta?“ i „gde?“ i postavljanje istih predstavlja prvu stepenicu ka emocionalnom razmišljanju. Njih prati i odgovor na pitanje „kako?“, a sticanjem osećaja za vreme i „kada?“.

„Zašto?“ verovatno zahteva više sofisticiranije veštine od deteta, kako bi dalo odgovor, jer podrazumeva ispitivanje manje očiglednih korena sopstvenih želja, čežnji i osećanja. Iz tog razloga, na pitanje kao što je: „ Šta želiš da radiš napolju?“, lakše je odgovoriti nego na pitanje: „Zašto želiš da ideš napolje?“ Često, trogodišnjaci i četvorogodišnjaci mogu da imaju problem sa odgovorom na pitanje „Šta?“, te im možemo ponuditi alternativu i pitanje sa višestrukim izborom: „Da li želiš da doručkuješ palentu ili sendvič?“

KAKO KROZ IGRU STIMULISATI ZRELO, LOGIČKO RAZMIŠLJANJE?

Kako bi dete učilo da se služi svim svojim čulima, modeluje svoje ponašanje, igra se maštovitim igrama, koordiniše motorne aktivnosti i uključuje se u dijaloge, njegov nervni sistem mora dobiti stimulaciju, kako bi što korisnije funkcionisao.

Dok se igrate zajedno sa detetom, upamtite skraćenicu ZAR ( Zabava – Aktivnost – Razgovor ).

Za početak, mnogo kretanja podržava razvoj nervnog sistema, tako da je nezaobilazno osmisliti igre, koje podstiču motoričke veštine. Ukoliko dete nije motorički sasvim sazrelo i nespretno je, te mu fizička aktivnost predstavlja napor i obavezu, metod kako ćemo to prevazići, zajedno sa detetom je sasvim jednostavan: NEKA AKTIVNOST BUDE TOLIKO ZABAVNA DA SPOLJAŠNJE ZADOVOLJSTVO KOJE DETE DOŽIVLJAVA, UBLAŽI MANJAK UNUTRAŠNJEG ZADOVOLJSTVA FIZIČKIM POKRETIMA. Postoje brojni načini da se to ostvari; ako se igrate hvatanja lopte, koristite veću sunđerastu loptu, ukoliko je igra „između dve vatre“, uvedite pravilo da Vi bacate loptu samo jednom rukom ili imate manje „života“, kako bi skupljanje poena za dete predstavljalo veći užitak od same fizičke aktivnosti.

Igra savladavanja prepreka ili „potrage za blagom“, izazivaju dete da iskoristi veštine auditivne i vizuelno-prostorne obrade podataka.  Još jedan primer aktivnosti, koja angažuje različite delove nervnog sistema, jeste „potera dobar momak/loš momak“ kroz celu kuću sa postavljenim preprekama, što omogućava aktivaciju ZAR metode, kako je ovo tematska igra sa mnogo verbalizacije, prostornog razmišljanja i mišićne koordinacije. Postavite dogovorene prepreke i barijere pre nego što započnete poteru i izazovite dete da razmišlja arhitektonski; „Kako može da dođe od trpezarije do dnevne sobe, a da ne dodirne tepih?“

Ako dete ima poteškoće sa sposobnostima u finoj motorici, motivišite ga da radi sa bojicama i predložite da se igrate igre u kojoj Vi morate da iskopirate bilo koji lik koji ono nacrta, u protivnom ispadate iz igre.

ŠTA JOŠ MOŽETE DA UČINITE KAKO BI POMOGLI DETETU DA RAZMIŠLJA?

  • Igrajte se združenog stvaranja razrađenih priča pretvaranja, koje imaju logične, međusobno povezane radnje
  • Pre nego što detetu kažete da nešto učini, objasnite mu zašto Vi želite da ono to učini
  • Kada Vaše dete nešto želi, stimulišite odgovore i dijalog, koristeći pitanja „kada?“, „zašto?“…
  • Pomozite detetu da reši neki problem. Ne rešavajte problem umesto deteta
  • Stvarajte iskustva koja uključuju pojmove količine, vremena i prostora. Sva će ta iskustva ojačati njegovu sposobnost apstraktnog razmišljanja.
  • Pomozite detetu da se služi rečima kako bi opisalo svoja osećanja…

Igrajte se, razgovarajte, pitajte i odgovarajte…Zajedno sa detetom. I, najvažnije, uživajte 🙂

Jasenka Lazić