Koža ili kako se drugačije zove „spoljni mozak“ je napravljena od istih ćelija kao i mozak. Koža i mozak komuniciraju preko receptora, tako što ono što koža prima šalje mozgu kao informaciju. Posmatranje ponašanja i signala koje nam šalje svaka, a u ovom slučaju, prevremeno rođena beba, nam osigurava saznanja o toku bebinog razvoja i napretka. Čak i veoma rano rođene bebe sigurno pokazuju bihevioralne znake koje možemo da prepoznamo i kojima možemo da se vodimo, posebno kada su u pitanju  razvoj motorike i samoregulacija.

Putem malih signala malih bebirona 🙂  , pratimo sledeće sekvence razvoja :

 – autonomni nervni sistem ( sastoji se od parasimpatikusa I simpatikusa, odnosno dela koji “radi” na oksitocinu I dela na adrenalinu, poznatijeg kao funkcija koja šalje impuls “bori se ili beži”.  Autonomni nervni sistem reguliše protok adrenalina I od njega zavisi ne samo kako ćemo da se ponašamo, već I kako ćemo da se osećamo, delamo I procenjujemo )

– motoriku

– samoregulaciju, odnosno, bebin odnos i korelaciju sa socijalnom sredinom i okruženjem

Beba se posmatra dok se odmara, zatim u toku nekih medicinskih intervencija ( odnosno, narušavanja bebinog mira ) i na kraju, opet dok se beba vraća u stanje mira.

Kako sve to zaista izgleda I šta treba da gledamo?

Autonomni nervni sistem pratimo preko disanja, fluktuacije boje kože, štucanja, kašljanja…bebini signali koji se tiču stanja krupne motorike su mišićni tonus, postura, kao i pokreti savijanja i opružanja šake i muskulatura lica, odnosno, grimase koje beba pravi ili ne… smoregulacija se vidi i procenjuje kroz indikatore koji ukazuju na to kako i na koji način se beba spontano vraća u balans i uspostavlja harmoniju nakon narušavanja iste medicinskim intervencijama ili drugim faktorima socijalne sredine koja je okružuje i u kojoj se nalazi. Ovo su jedni od najočiglednijih primera znakova koje prevremeno ( kao i u terminu ) rođena beba nam šalje i na osnovu kojih se struktuira i organizuje bebino okruženje, a sve u cilju izostanka stresa i bola kod bebe ( ili bar smanjivanja nivoa stresa i bola ) i  minimalizovanja diskomfora.

Jasno je da „čitanjem“ i verovanjem u smislene znake koje nam šalje prevremeno rođena beba, rana nega se pomera, pa čak i transformiše iz tradicionalne u kolaborativnu, na odnosu zasnovanu neurorazvojnu negu i individualizovanu praksu i pristup. Individualizovana razvojna nega je najranija intervencija. Empatiše i simbiotiše bebinu snagu i razvojne ciljeve. Ovakva praksa se ne definiše samo kao medicinski pristup, nego i kao bihevioralni, neuropsihološki i najvažnije, izgrađuje sigurnu bazu za pravilan razvoj nervnog sistema. Bebine signale u kontekstu samoregulacije pretvara u razvojnu strukturu, prateći tako prirodan karakter bebinog razvoja. Na ovaj način, takođe, ističe se prevencija nepoželjnih inputa spoljašnje sredine tokom visoko rizičnog i osetljivog perioda razvoja mozga i prevencija prestimulacije od strane socijalne sredine uperene ka prevremeno rođenoj bebi. U svetu I kod nas postoje studije koje su pratile prevremeno rođenu decu, ne samo u prvim godinama života, nego I kasnije I utvrđeno je da mogu da se jave određeni deficit u školskom uzrastu, te je potrebno preventivno stimulisanje I delovanje. Nedonoščad dolazi na svet sa nezavršenim procesom sazrevanja, koji ne može da se odvija sponatno u spoljašnjoj sredini, zato mora spolja da se deluje. Mozak pamti pokret I odgovarajuća stimulacija u vreme kada se funkcije uspostavljaju, dovodi do sazrevanja nervnog sistema. Jedan od čestih problema kod nedonoščadi, a kada je u pitanju motorni razvoj, jeste asimetrija, koja se u nekim slučajevima I ne prepozna ili tretira parcijalno, na samo nekim delovima tela, što ostavlja mogućnost kasnijeg deformiteta kičmenog stuba, kukova, motornih radnji…Što ranija konsultacija I stimulacija od strane fizijatra I defektologa, znatno utiče na pravilniji I napredniji razvoj bebe, pogotovu u prvih šest meseci života.

Grafikon koji predstavlja razvoj bihevioralnih stanja

SEGMENTI RAZVOJA KOJE PRATIMO SIGNALI NA OSNOVU KOJIH PREPOZNAJEMO DA SE KOD BEBE OVE SEKVENCE RAZVOJA NE STIMULIŠU NA PRAVILAN I ODGOVARAJUĆI NAČIN
1.       Autonomni I visceralni ( stomačni, oni koji se tiču unutrašnjih organa ) pauze  u disanju, zadržavanje daha, iregularno disanje, promena boje kože, štucanje, grcanje, često bljuckanje, neujednačeni pokreti iz utrobe ( stomaka ), dahtanje, tremor I potresanje, česta kašljucanja, kijanja, zevanja I uzdisanja
2.       Motorika afektirana stresom hipotonija ili hipertonija ( celog mišićnog tonusa ili parcijalno ), grčenje celog tela ili nekih delova tela ( spazam )
3.       Samoregulacija ( bebin odnos sa socijalnom sredinom, koja je okružuje ) prenaglašeno budnoili konstantno uspavano stanje praćeno zvukovima I grčenjem lica, prevrtanje ( kolutanje ) očima, nervozni plač ( uznemirenost ), dugo gledanje u jednu tačku, aktivno izbegavanje pogleda, dodira, odnosa bilo koje vrste, paničan plač, stakleni, providni pogled, omamljenost I pospanost

Tabela 1. na osnovu koje nam je jasnije kada je beba prestimulisana ili stimulisana na neodgovarajući način

SEGMENTI RAZVOJA KOJE PRATIMO SIGNALI NA OSNOVU KOJIH PREPOZNAJEMO DA JE BEBA PRAVILNO STIMULISANA I DA RAZVOJ TEČE UREDNO
1.       Autonomna stabilnost glatko ujednačeno disanje, stabilna, dobra boja kože, stabilan digestivni trakt
2.       Motorna stabilnost dobra postura i ujednačen dobro postavljen tonus, sinhronizovani, ujednačeni pokreti ( tapšanje ručicama, otvaranje i zatvaranje šake, ruka-usta, hvatanje, refleks sisanja i sisanje, ušuškavanje )
3.       Stabilna samoregulacija jasno uspostavljena dinamika spavanja/buđenja, ritmičko robustno plakanje, samouspavljivanje i samoutišavanje, fokusiran pogled sa naznakama i/ili facijalnom ekspresijom, kao što je mrštenje, omekšavanje ( opuštanje ) obraza, nameštanje usta u „ooh“ poziciju, gukanje, privid osmeha )
  1. Tabela 2.  na osnovu koje nam je jasnije kada je razvoj kod bebe u pomenutim segmentima uredan

NIDCAP ( Newborn Individualized developmental Care and Assessment Program ) – postoji kao program u Bostonu, gde je I nastao kao I u više država širom sveta, a podrazumeva  rekreiranje bebine okoline. U praksi to znači da se unutrašnjost inkubatora priprema I struktuira tako da što više podseća na unutrašnjost maminog stomaka, sa ciljem da se nedonoščad čulno stimulišu kao da se još uvek nalaze u stomaku I da razvoj mozga nastavi svojim prirodnim putem. Beba se stavlja u gnezdo od ovčije kože ( jer je ona iste boje kao materica ) u fetus poziciju, dobro ugnježdena sa svih strana, poduprta stopala, ruke slobodne,ili  ruke I noge ukrštene ( NASLOVNA FOTOGRAFIJA POSTA ), prigušena svetla I zvuci, neki predmet sa mirisom majke unutra I što je moguće ređe medicinske intervencije, a kao najvažnije, praksa podstaknuta Kangaroo Mother Care-om, blizina majke, koža na kožu. Takođe, obezbeđivanje jasne razlike između danja I noći, odnosno 24-oro časovnog sistema, radi struktuiranja I uspostavljanja dinamike spavanja.

S’obzirom da kod nas ne postoji NIDCAP program, kao ni ništa slično tome, čak ni praksa Kangaroo Mother Care-a, ono što mi možemo da učinimo jeste da edukujemo roditelje,da  misle pozitivno I po prvom danu bebinog dolaska na svet, konsultuju stručnjake u I van ustanove gde se beba nalazi I pristupe ranoj stimulaciji na odgovarajući  način. Sa defektološke strane, evo par saveta rutine “opuštajućeg dodira”, koja zamenjuje psihomotoričku stimulaciju, vežbice I masažu, dok je beba još uvek u senzitivnoj fazi: Kada je beba budna, sa što manje stimulacije, bez priče, koristiti samo dodi I čula. Zagrejati ruke trljanjem dlanova ( ne koristiti ulja ni kreme ) I polako ih spustiti  na 1cm od bebinog tela ( to je tzv.pred dodir ). Pratiti bebine signale koje nam šalje I ukoliko su prisutni signali izbegavanja ( zevanje, pojavljivanje belih tačkica po bebinom telu, plaženje, širenje prstiju na nogama I rukama ili čak “sedenje u vazduhu” – ispružene noge od tla – sve su to znaci koji u nekim slučajevima zbog nerazvijenosti pluća, zamenjuju plač ), skloniti ruke, pa nakon nekog vremena probati opet. Provesti u tom ritmu stimulacije minimum 20 minuta pored bebinog kreveta.

 

Moguće je raditi sa majkom I lutkom, ukoliko medicinski uslovi ne dozvoljavaju da se beba izvodi iz inkubatora, tokom bebinog hospitovanja,a  sa mamom I bebom čim beba dođe kući, u toku perioda koji sledi, a koji je najsenzitivniji u životu svake bebe, posebno prevremeno rođene, pred kojom je izazov da dostigne I postigne propušteno, a ovo I jeste period kada je beba najprijemčivija za spoljne uticaje. Dete se preko pokreta upoznaje sa sopstvenim telom I sredinom koja ga okružuje, pa je psihomotorni razvoj ( a u prvoj godini života, to je motorni razvoj ) bazičan za razvoj svih ostalih funkcija. Program vežbi za stimulaciju psihomotorike, vodi računa o uskoj povezanosti motorike, saznajnog I govornog razvoja, čula, percepcije I emocija. Defektolog je taj koji određuje program, vodi ga I upoznaje roditelje sa načinom primene kod kuće I širenjem programa ne smo na vežbe, nego I na stimulaciju igrom, govorom, saznajnim procesima I emocijom, stanjima razvoja koja mogu da budu afektirana prevremenim porođajem, vakum porođajem, komplikacijama nakon porođaja, dugim hospitovanjem I neadekvatnom ranom negom I intervencijom.

Nažalost, na srpskom ne postoji ( ili ja nisam naišla ) štampani materijal na ovu temu dostupan svima, kao ni dijagrami I skale. Postavljam vam nešto od materijala na engleskom I nadam se da će vam poslužiti….

 

Jasenka Lazić