Beba provede 9 meseci u maminom stomaku nameštajući se, razvijajući svoje organe i čula, zahvaljujući gravitaciji, obliku maminog stomaka i vezi sa mamom. Za to vreme, ona se ušuška i prilagodi uslovima života u stomaku. Već u prvim mesecima trudnoće, kod bebe se pojavljuju primitivni refleksi, koje primećujemo okretanjem bebe, nameštanjem i različitim bebinim položajima koje vidimo ultrazvukom. Sve su to pokreti koji pripremaju bebu za važan trenutak, a to je porođaj, za prvu motoričku aktivnost, prolazak kroz porođajni kanal i izlazak na svet. Primitivni refleksi takođe spremaju bebu i za senzorne stimulacije, koje oseća u stomaku, kao i mnoge druge željene i neželjene situacije koje mogu da zadese mamu i bebu. Kada beba dođe na svet, ona se nađe u jednoj sasvim drugačijoj atmosferi od one u kojoj je boravila mesecima. Tada beba ima važan i težak period prilagođavanja novim uslovima, najviše na polju senzomotorike, zahvaljujući svim nadražajima koje je očekuju. Tu sada sve zavisi od razvijenih primitivnih refleksa, kako u tom, tako i u svim sledećim segmentima bebinog života. Svaki refleks je baza za viši nivo motoričkog funkcionisanja i kognitivne veštine. Početak, odnosno, koren života, važan je za sva živa bića. Ako poželimo da gajimo plodonosno i zdravo voćno drvo i da posle par godina uživamo u njegovim plodovima, onda je izuzetno važno da dobro pripremimo zemljište u koje stavljamo seme te voćke i da se dosta zauzmemo oko mladice dok ona ne očvrsne i ne poraste J Jedino u tom slučaju, dobićemo odraslo drvo koje je puno plodova.

Većina primitivnih refleksa se pojavljuje i aktivira još u toku trudnoće, neki od njih se integrišu u prvim mesecima bebinog života, a neki ostaju aktivni do oko druge godine, pa i nešto kasnije. Ako se u tom periodu refleksi ne integrišu, nervni sistem ostaje nezreo. Kada se primitivni refleksi integrišu, pojavljuju se posturalni, koji predstavljaju automatske reakcije za ujednačenu posturu, odnosno, tonus mišića, stabilnost, ravnotežu, koordinaciju i oni su aktivni do kraja života.

Neurosenzomotorna integracija refleksa stimuliše neurološki razvoj i integraciju primarnih pokreta, refleksa, koordinaciju sistema za optimalno funkcionisanje, razvoj i učenje. Stimulišu se prirodne, urođene motorne sposobnosti potrebne za motoričko pamćenje i senzomotornu usklađenost. Neurosenzomotorna integracija refleksa aktivira se pasivnim i aktivnim ritmičkim pokretima, po metodi Blomberg Rhytmic Movement, kao i vežbama ( pasivnim i aktivnim ) koje stimulišu cerebelum, odnosno, mali mozak, fundamentalno važan za senzomotorni razvoj. Mali mozak dozreva odmah posle kičmene moždine, i u periodu od 12.og do 24.og meseca bebinog života je u svom razvojnom zenitu. Taj period se poklapa sa periodom u kom bi trebalo da su svi primitvni refleksi integrisani, kada se najviše nervnih puteva stvara, nervi se mijelinizuju aktvinom i sistematičnom stimulacijom, u ovom periodu, najviše i najbolje možemo da utičemo na pravilan razvoj bebe.

Ritmičkim pokretima pri integraciji refleksa, direktno stimulišemo vestibularno čulo ( čulo ravnoteže ), proprioceptivno čulo ( kinestetičko) i taktilno čulo.

Jedan od prvih primitivnih refleksa koji se javljaju ( u 12.oj nedelji posle začeća ) je TONIČNI LAVIRINTNI REFLEKS unapred. Beba se povija u “fetusni položaj”. TONIČNI LAVIRINTNI REFLEKS unazad se javlja u trenutku porođaja, kada beba izađe i kada se podizanjem od tla, povija unazad.

Refleks ka unutra integriše se do 4. meseca života, dok refleks ka unazad do treće godine života. Tonični lavirintni refleks razvija i utiče na vestibularno i proprioceptivno čulo, negujući osećaj za balans i ravnotežu kod bebe, kada se nađe u novoj sredini i drugaćijem uticaju gravitacije. Uredan razvoj refleksa podrazumeva da svako povijanje bebine glave unapred, podrazumeva “položaj fetusa” i da svako povijanje bebine glave unazad, dovodi do ekstenzije, odnosno širenja, ispravljanja i povijanja ruku i nogu unazad.

Deca sa tendencijom HODA NA PRSTIMA, nisu integrisala ovaj refleks. Deca koja ne sede uspravno, pridržavaju glavu dok jedu ili pišu, nagnuta su nad stolom, “leže” za stolom, plaše se visine, imaju slab mišićni tonus vrata i leđa, poteškoće sa podizanjem ruku, penjanjem kao majmunčići, poteškoće sa očnim mišićima, tendenciju da ukrste oči, poteškoće sa određivanjem daljine ili blizine predmeta, dubine, brzine, nisu integrisala ovaj refleks.

Deca sa ADHD/ADD uglavnom nisu integrisala ovaj refleks. Aktivan refleks se manifestuje poteškoćama u koncentraciji i pažnji, nemogućnošću da se održi tonus vrata i tela nad sveskom u učionici u sedećem mirnom položaju. Može da nam se učini da je sve ovo prirodno ili da minimalizujemo razvoj bebe u ranom periodu, ali ako nismo sigurni i propustimo nešto, a usput nam niko ne ukaže pažnju na važne stvari u bebinom razvoju, svaki dalji period u životu deteta, nosiće manje ili veće poteškoće sa sobom. Ako je dete starije i prepoznamo neke od simptoma, takođe je veoma važno da se sistematično i pravilno dete stimuliše i unapredi razvoj, otklanjanjem ili smanjivanjem postojećih poteškoća.

Još jedan važan refleks je ASIMETRIČNI TONIČNI VRATNI REFLEKS. On se javlja u 18.oj nedelji posle začeća i trebalo bi da je integrisan oko 6.og meseca bebinog života. Manifestuje se tako što kada beba okrene glavu na jednu stranu, dok je na leđima,  ručica i nožica sa iste strane se opruže, dok se sa druge strane saviju, odnosno zgrče.

Ovaj refleks je razvijen kada osetimo bebu “kako nas šutira” u stomaku i on pomaže bebi da se provuče kroz porođajni kanal. On takođe znači za bebu, da kada spava, sa okrenutom glavom na jednu stranu, ruka se opruži da bi disajni putevi bili što slobodniji i da kada se beba zagrcne ili bljucne, ne dođe do gušenja. Ovaj refleks je homolateralni i njegovim integrisanjem, potpomaže se bilateralna saradnja bebinog mozga i tela. Integracijom asimetričnog toničnog vratnog refleksa, stimuliše se veza između dve hemisfere mozga, razvija se korpus kalosum, koji spaja hemisfere, uspostavlja se veza među njima,omogućavanjem da što više nerava “teče” kroz njih, kao i saradnja između dva oka, dva uha, dve ruke i dve noge. Prirodna stimulacija integracije ovog refleksa ( a da to mnogi od nas i ne znaju ) jeste menjanje dojke pri dojenju bebe. Da bi beba bila pravilno stimulisana, i da bi se refleks integrisao, važno je da simetrično menjamo strane u toku dojenja i da beba ne bude dugo stimulisana samo sa jedne strane. One bebe koje ne sisaju, vrlo brzo počnu da u istom položaju se hrane putem flašice i na taj način izložene su riziko-faktoru neintegracije više od jednog refleksa.Ovaj refleks je najvažniji u razvijanju OKO-RUKA KOORDINACIJA , kao i binokularnog vida.

Ako se refleks ne razvije ili ne integriše, postoji rizik od pojave strabizma ili izazova i poteškoća binokularnog vida kod dece. Integracijom ovog refleksa, beba sa lakoćom uspeva da fokusira igračku koja se nalazi na strani na kojoj je glavica, da uzme igračkicu i stavi u usta ( oko-ruka koordinacija ). Nakon toga, beba uspeva da igračku prebaci iz jedne u drugu ruku, zahvaljujući kooperaciji dve hemisfere mozga. Ovaj refleks je osnova za LATERALIZACIJU TELA, usvajanje lateralizovanosti na sebi i drugom, u prostoru, savladavanje prostornih odnosa i matematičkih izazova. U radu sa decom koja imaju DISLEKSIJU ili poteškoće sa čitanjem i pisanjem, otkrila sam da mnoga deca nemaju integrisan ovaj refleks, odnosno, da je on još uvek aktivan kod većine.  Ogledalska slova i brojevi, obrtanje slova i brojave, fonološke i auditivne smetnje u obradi glasova, uzrokovana su neintegracijom refleksa. Simptomi koji mogu da ukazuju na isto su i poteškoće da se održi balans dok je glava okrenuta na jednu stranu, poteškoće pri savladavanju veštine vožnje bicikla, ukoliko dete okrene glavu u jednu stranu, predmeti iz iste ruke lako ispadnu, lako se ruše predmeti u prolazu ili dok dete sedi za stolom, a neko ga vikne, jak pritisak grafita u toku pisanja, poteškoće u pisanju broja 8…

Mnoge prevremeno rođene bebe i  bebe rođene vakumom su pred izazovom integracije ovog i mnogih drugih refleksa, jer nisu koristile svoje reflekse za manevrisanje tokom porođaja.

Neintegrisani primitivni refleksi mogu biti uzrokovani i  : stresom majke i /ili bebe za vreme trudnoće,  carskim porođajem, nedostatkom pravilnog kretanja, traumom, povredom, toksinima iz okoline, komplikacijama pri vakcinisanju, neuravnoteženom ishranom… Refleksi su, takođe,uzročno-posledično uslovljeni optometrijskim sposobnostima deteta. Funkcionalnost vida i saznanje kako dete vidi je jednako važno, kao i saznanje da li vidi. Informacije koje dobijamo optometrijskim testiranjem deteta nam pomažu u prepoznavanju uzroka neintegrisanih refleksa, a ritmički pokreti se u terapiji kombinuju sa pokretima i vežbicama za uspostavljanje bolje funkconalnosti vida.

Ovako kombinovane vežbe, deca shvataju kao igru. Ritmički pokreti koje primenjujemo manju decu lako i uspavaju, koriste umirivanju, a pasivni pokreti mogu da se rade i na mamama, dok je beba na mami ili dok se mama igra sa bebom. Na taj način stimulišemo više od senzomotoričkog razvoja.

Za potrebe ovog posta, navela sam samo dva refleksa. Nadam se da vam je priča o refleksima i važnosti pravovremene i pravilne stimulacije, kao i poznavanja urednog razvoja bebe jasnija. Ukoliko sumnjate da Vaša beba nije aktivirala ili integrisala neke od refleksa ili da Vaše dete ima još uvek aktivne reflekse ili ste prepoznali neke od navedenih simptoma, potražite konsultacije stručnjaka. Redovnim vežbama koje dobijete, možete stimulisati svaki razvoj u bilo kom trenutku života deteta.

Priroda sve radi sa razlogom. Nemojmo joj protivrečiti. Olakšajmo i ulepšajmo detinjstvo naše dece.

Za sve konsultacije u vezi integracije primitivnih i posturalnih refleksa i ritmičkih pokreta, obratite nam se putem mail-a, telefona, fb-a ili instagrama.

 

Jasenka Lazić