Disleksija je poremećaj u učenju čitanja uprkos očuvanoj inteligenciji, dobrom vidu i ostalim povoljnim edukativnim, psihološkim i socijalnim faktorima. Disleksija se još često i naziva razvojnom, jer se smatra da proizilazi iz problema dečjeg razvoja.

Postoje razvojna i specifična disleksija. Razvojnu disleksiju može da prati usporen psihomotorni i govorno-jezički razvoj i sve se razvojne disleksije mogu uspešno korigovati ukoliko je inteligencija neurotipično. Specifična disleksija je još uvek u nauci pojava sa nedovoljno istraženim uzrocima. Obično je nasledna, teško se koriguje i još teže prevazilazi. Negde se može naići i na terminološku podelu na : teškoće u čitanju i pisanju i sama disleksija. Teškoće u čitanju i pisanju mogu biti prolaznog karaktera, dok u slučaju disleksije se radi o patološkoj ili izmenjenoj moždanoj funkciji.

KAKO SE RAZVIJA VEŠTINA ČITANJA I PISANJA?

Čitanje je složena moždana aktivnost, koja proizilazi iz niza pojedinačnih procesa, kao što su vidni, govorni, auditivni i semantički. Uspešno čitanje može se ostvariti samo ako svi ovi procesi funkcionišu na zadovoljavajući način i ako se tokom učenja čitanja postigne njihova potpuna integrativnost. Vidni proces podrazumeva raspoznavanje i diferencijaciju boja, oblika i veličina spram uzrasta i usvajanje prostorne orijentacije. Kao i sve psihičke funkcije, tako se saznanje o bojama kod dece razvija postepeno. Detetu prvo skreću pažnju jarke, „tople“ boje, kao što su narandžasta i crvena, dok na mirnije, „hladne“ boje reaguje sporije i pamti ih kasnije. Percepcija i pamćenje boja ostvaruje se putem vizuelnog procesa, stoga je uloga boje neodvojiva od prezentovanja slova, bilo da se ona čitaju ili pišu. Takođe nema sumnje da na percepciju slova utiču oblik i veličina slova, debljina linije, broj elemenata iz kojih se slovo sastoji, njihov međusobni odnos i prostorni položaj slova prema papiru ili prema drugim slovima. Što je dete mlađe, potrebne su mu veće i jače draži da bi ih zapazilo, jednostavnija konfiguracija slova, jasnije odvajanje grafeme od podloge, stabilnost oblika i česta ekspozicija objekta u procesu učenja.

Svi predmeti, pa i slova koje dete percepira, nalaze se u nekom odnosu, bilo u odnosu na njega samog, bilo u odnosu na neki drugi predmet. Nemoguće je videti slovo u stvarnosti,a da ono nije u nekom položaju prema nečemu. Ovo znači da su procesi vida tesno povezani sa procesima prostorne orijentacije. Ipak, dete mnogo lakše usvaja oblike, pre nego što je u stanju da percepira prostor, iz razloga što se oblik zasniva na manjem broju vizuelnih elemenata od prostorne orijentacije, za čiju percepciju se moraju uočavati i drugi predmeti i lica,a tek sazrevanjem dete počinje da ovladava sposobnošću da sve ove faktore uzme u obzir. Auditivni proces podrazumeva razvijenost fonemskog sluha ( auditivna diskriminacija onih glasova koji slično zvuče ) i pravilan govorno-jezički razvoj ( izgovor glasova, leksička i semantička zrelost ). Čitanje i pisanje predstavljaju sekundarne manifestacije govora i jezika, odnosno, razvijaju se na bazi govorno-jezičkog sistema. Formiranje govora i jezika prethodi čitanju i pisanju. Deca prvo nauče da govore, a zatim da čitaju i pišu.

DISGRAFIJA

Kada pričamo o razvojnoj disgrafiji, važno je napomenuti da pogreške u pisanju ne nastaju slučajno, nego da se poreklo gotovo svake pogreške može objasniti. Na osnovu toga, odnosno, na osnovu prirode pogrešaka, razvojne disgrafije se mogu kvalifikovati u četiri kategorije: VIZUELNE, AUDITIVNE, JEZIČKE i GRAFOMOTORNE.

• Vizuelne disgrafije nastaju na osnovu izmenjene vizuelne percepcije i diskriminacije vizuelne memorije i poremećene prostorne orijentacije. Sve ove poteškoće mogu nastati i pri potpuno očuvanom vidu. Disfunkcija navedenih sposobnosti dovodi do raznih grešaka u pisanju slova, reči, brojeva i u crtanju. Najčešće greške su nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, dodavanje/izostavljanje crtica ili linija, izokretanje slova i brojeva, „ogledalsko pismo“, izokretanje figura i elemenata u crtanju. Vizuelne disgrafije su u najtešnjoj vezi sa nedovoljno razvijenom prostornom orijentacijom, dečjim viđenjem stvari i idejno-motornoj predstavi.

• Auditivne disgrafije nastaju na osnovu nedovoljno razvijenog fonemskog sluha, tj.kada nedovoljno razvijene auditivne diskriminacije. Dete koje nedovoljno auditivno razlikuje glasove, ne raspolaže ni odgovarajućom auditivnom memorijom zadate glasove.

Primer auditivne disgrafije “Serjoža je rekao mami da će kad poraste kupiti neobične naočare”

• Jezičke disgrafije su one koje u osnovi imaju patološki jezički razvoj I patološki nerazvijen govor. To su deca sa nerazvijenim vokabularom, agramitzmom, deca koja su prošla kroz težak govorno-jezički razvoj, kasno progovorila I koja svoje govorno-jezičke insuficijentnosti vuku kroz osnovnu školu, što se naročito ispoljava u pisanju. Neretko je I da se govor nije razvio dovoljno za potrebe svakodnevne komunikacije, jezičke strukture nisu dovoljno sazrele, obogatile se, oblikovale ni stabilizovale. Dete još uvek ne vlada bogatstvom jezičkih asocijacija I automatizacija I to se otkriva tek u pisanju.

• Grafomotorne disgrafije se odnose na određene teškoće pisanja proistekle iz nerazvijenih I nekordinisanih grafomotornih pokreta ruke I koje dovode u pitanje sam rukopis kao takav, a ne njegovu sadržajnu I pravopisnu stranu. Motorna diskoordinacija ruke prilikom pisanja ima različite vidove ispoljavanja I ne bi trebalo detetu u školskom dobu to pripisivati neurednosti, nego naći načina kako mu olakšati teškoće u pisanom govoru I izražavanju.

KADA SE DIJAGNOSTIKUJU DISLEKSIJA I/ILI DISGRAFIJA, KAKO DALJE?

Pravilan ili pravilno stimulisan psihomotorni ili perceptivnomotorni razvoj je od presudnog značaja da se, pre svega formira govor, a onda I čitanje I pisanje. Subjezičke funkcije, čijom stimulacijom se bavimo ukoliko korigujemo disleksiju ili disgrafiju, a koje su deo psihomotornog razvoja su sledeće: razvoj motorike I taktilno-kinestetičkog osećaja ; saznajni process deteta počinje naglo da se proširuje nakon detetovog prohodavanja, a svet koji upoznaje, uglavnom to radi posredstvom ruku. Potrebno je da dete nauči da ruku otkloni od tela, zadrži u slobodnom prostoru ili ispruži ispred sebe…treba naučiti da obe ruke rade isto, koordinisano, harmonično I razviti unutrašnju kinestetičku kontrolu. Razvoj pokreta ruku počinje odvajanjem palca od ostalih prstiju ( opozicija palca ), hvatanje najpre velikih predmeta celom šakom, sve do najfinijih grafomotornih aktivnosti. Na to se onda nadovezuju vežbe za razvoj fine motorike, vežbe za razvoj gnostičkih ( saznajnih ) funkcija, počevši od učenja oblika, boja, veličina I značenja reči do stimulisanja saznajnih procesa putem osmišljavanja. Zatim I vežbe vizuelne percepcije I vizuelne memorije, prostorne orijentacije I lateralizacije, auditivne percepcije, grafomotorne koordinacije, pažnje I koncentracije, kao I vežbe razvoja samopouzdanja I autostimulativnosti. OSTVAREN ZADATAK DELUJE AUTOSTIMULATIVNO, JER RAZVIJA SAMOPOUZDANJE.

Mali zadaci, zadatak podeljen u celine, jesu način da svako dete doživi uspeh u toku dana,a uspeh je potvrda sopstvenih mogućnosti I izazov za nove napore I ponašanja. da bi dete savladalo veštinu čitanja, prvo mora da upozna slova,a da bi upoznalo slova, prvo mora da stekne sposobnost njihovog prepoznavanja. Autostimulativni razvoj na bazi samopouzdanja je najbolja garancija za kontinuitet razvoja.

PRIMER KAKO KORIGOVATI DISLEKSIJU, RAZVITI VEŽBE ZA TEŠKOĆE U ČITANJU, POŠTUJUĆI RAZVOJ SAMOPOUZDANJA I AUTOSIMULATIVNOSTI

Teskt koji se priprema za vežbu najbolje je otkucati, pre nego izabrati ručno ispisan tekst. Tekst treba da je kratak, koncizan, sažet, raspoređen u kratke, jasne rečenice. Rečenice su između sebe su odvojene dvostrukim razmakom, a svaki pasus je dodatno odvojen od prethodnog/sledećeg, kako bi dete I na prostornom nivou steklo uvid u samostalnost slova/reči I rečenica. Pri kucanju teksta poželjno je koristiti font koji nije ukrasan, niti kitnjast, tekst treba orijentisati na levu stranu, ne koristiti italic, a boldiranje reči je preporučljivo. Veličinu slova takođe treba prilagoditi da nije ni presitno. Preporučuje se da se tekst za vežbe korekcije disleksije priprema na papiru bež boje, kako se on pokazao kao vizuelno najprijemčiviji za primenu u ovim vežbama. Neretko se u sklopu disleksije javlja I nedograđen osećaj za ritam, pored nezrele prostorne orijentacije, te su redovan deo tretmana disleksije I vežbe ritma I ritmičkih struktura, praćenje zadatog ritma.

Jasenka Lazić