Čujana je devojčica duge, guste, crne kose, toplog osmeha i najotvorenijeg srca, spremnog da prihvati ceo svet u sebe. Pre dolaska na Zemlju, Čujana je gledala, slušala, pričala i razgovarala srcem. U njega je primala informacije i iz njega ih je slala dalje. Našavši se na Zemlji, gde se osim srcem sve to radi i drugim organima, Čujana ubrzo postaje veoma zbunjena među Zemljanima. Otkriva da Zemljani gledaju očima, pričaju ustima, misle glavom i ono najteže od svega, slušaju ušima. Zašto li su sve tako zakomplikovali, pitala se Čujana, kada ja veoma dobro čujem i srcem? Kako sada da rasporedim sve te funkcije i informacije i isključim srce, a uključim uši? I zašto ih ne čujem dobro samo ušima? Zašto me ne razumeju kada koristim samo usta? Kako da gledam i vidim očima, a da to isto i ne dodirnem, ne okusim i ne pomirišem? Svet i informacije u njemu su krenule da se obrću, prevrću, izvrću, upetljavaju u Čujaninoj glavi, koja broji samo četiri Zemaljske godine u tom trenutku. Ali, Čujana se trudila…upoznala je mnoge Zemljane koji su želeli da joj pomognu u tome i kojima je mogla da pokaže svoju zbunjenost, tugu i ljutnju što srce sada mora da zameni za oči, usta i uši. Videla je Čujana i da su njeni roditelji zbunjeni, kao i njene sestre. Shvatila je da mora biti jača od svih njih. I bila je. Pokazala im je da ne može da sluša ušima, da zato viče, da zato lupa i plače i da zato trči na ulici, jer ne čuje automobil. Njenoj mami su rekli da se sluh ( auditivna kompentencija ), razvija u četiri faze:

1. Odmah nakon rođenja sledi refleks trzanja
2. U toku prvog meseca, osim trzanja, javlja se i plakanje koje prerasta u vitalni odgovor na zastrašujuće zvuke ( kao i prepoznavanje istih )
3. Sa dva i po meseca zvuk dobija smisao. Počinjemo da prepoznajemo kada je mama vesela, tužna, ljuta…
4. od šestog do dvanaestog meseca razvija se osećaj dubine, odnosno dubinskog značenja reči.
Zemljani su izračunali njenu neurološku zrelost sluha, odnosno, auditivnu kompentenciju. Broj je iznosio šesti mesec po rođenju.

Za Čujanu su govorili da je tu, na tom nivou i da ne razume. Razumela je ona, samo nije shvatala čime to treba da razume SADA, AKO NE srcem. Uh, koliko su samo ti Zemljani komplikovani.
Čujani su stavili u uši aparatiće koji će joj pomoći da bolje čuje ( a ona je i do sada čula, samo ne ušima, a sada ni uši „ne rade“ dobro?!) Sada, kada je čula onako kako Zemljani čuju, sve češće se sretala sa rečima „hiperaktivna“, „ADHD“, „nemirna“, „neposlušna“…Smetala joj je ta reč „neposlušna“. Baš sada kada je postala slušna na Zemaljski način, Zemljani je nazivaju NepoSlušnom? Odlučila je da se opet potrudi svom svojom snagom i odgonetne ovaj zamršeni svet. I odgonetnula ga je. Stvar je bila u tome da sve što su Zemljani govorili, pokazivali i radili do Čujaninog mozga je dolazilo njenim jedinstvenim senzornim putevima, ona je trebala da „primi“, shvati i „isporuči“ sve to dalje onako kako rade drugi Zemljani. A toga je bilo toliko puno. Toliko toga je Čujana sada iz srca morala da pošalje u mozak. I sve to odjednom. A nije imala puno vremena. Želela je da im pokaže da može-nazvali bi je nestrpljivom. Želela je da pokaže da hoće-nazvali bi je impulsivnom. Želela je da pokaže da ume-nazvali bi je nespretnom i neposlušnom. Ponekad je sve to jako umaralo. Morala je da se trudi mnogo više i jače od drugih Zemljana da bi postala kao oni. Tada bi postala tužna i sklanjala bi se kod mame, tate ili Zemljanke terapeuta koja joj je objasnila:
“Ti SAMO drugačije vidiš svet. Vidiš ga istovremeno u mnogo boja, a mi vidimo jednu po jednu boju. Ti čuješ istovremeno mnogo zvukova i to te nekada plaši i zbunjuje, a mi čujemo samo auto, zvono ili lavež pasa. Ti istovremeno i dalje pričaš i srcem i ustima i mozgom, a mi ponekad samo ustima. Ti želiš da pokažeš da si ista kao mi, a mi ne volimo što smo ovakvi.“

Jasenka Lazić